Документи

Туризам

Захваљујући традиционалном гостопримству Сембераца, све квалитетнијој понуди у областима вјерског, ловног, риболовног, бањског, транзитног, сајамског и етно-туризма, траговима богате историје и положају на раскршћу важних путних праваца, Град Бијељина је постао привлачна туристичка дестинација коју посјећује све више домаћих и страних туриста. Семберци све више постају свјесни туристичких могућности свог завичаја и улажу значајна средства у развој ове привредне гране. 


ВЈЕРСКИ ТУРИЗАМ

У Семберији постоји неколико познатих вјерских објеката који привлаче бројне туристе.

slika
slika

                                                 Манастири Тавна и Драгаљевац

Најстарије сакрално средиште и, уједно, најстарија грађевина у Граду Бијељина је Манастир Тавна са црквом Свете Тројице, грађен вјероватно почетком 14. вијека. Претпоставља се да је задужбина Владислава и Урошица, синова краља Драгутина Немањића. Mного пута је разаран, али је сваки пут васкрсавао још љепши. Манастирски комплекс је смјештен на мајевичком побрђу, на око 18 километара југозападно од Бијељине, према општинама Угљевик и Зворник. До Манастира се долази магистралним путем од Бијељине према Зворнику, од ког се на 25. километру од Бијељине, у селу Главичицама, одваја асфалтни пут којим се после 5-6 километара стиже до Манастира.

slika
slika

             Цркве Светог Ђорђа у Бијељини и Светог Арханђела Михаила у Броцу

У новије вријеме у Граду Бијељина и околини изграђено je неколико манастира. У центру Бијељине је манастир Светог Василија Острошког у којем је сједиште Епархије зворничко-тузланске. У Етно-селу „Станишићи“ је саграђен манастир Светог Оца Николе, вјерна реплика манастира Куманице у долини Лима у Србији. Иконостас и иконе у манастирској цркви рађени су по узору на манастир Ловницу код Шековића које је у шеснаестом вијеку радио чувени пећки монах Лонгин. У насељу „Пет језера“ на ободу урбаног подручја Бијељине је Манастир Свете Петке чија црква је у карактеристичном руском стилу, а куполе прекривене златом.

slika
slika

                                   Манастири Светог Оца Николе и Свете Петке

У центру Бијељине је и Атик-џамија, за коју се претпоставља да је задужбина султана Сулејмана Величанственог, обновљена након 2000. године.

slika
slika

                              Манастир Светог Василија Острошког и Атик џамија

СВЈЕДОЧАНСТВА ПРОШЛОСТИ

Богати археолошки налази свједоче да је простор Семберије у континуитету насељен још од времена праисторије. У 1. вијеку нове ере данашња Семберија постаје дио римске провинције Паноније, а са великом сеобом народа, овај простор насељавају Јужни Словени. У средњем вијеку за плодну семберску равницу су се борили владари Србије, Угарске и Босне, након којих су ове крајеве освојили Турци и, након њих, Аустро-Угари.

slika
slika

                                               Бијељина на прелазу из 19. у 20. вијек

slika
slika

                                                        Дио збирке Музеја Семберије

Свака од ових држава је оставила своје наслијеђе о којем бригу води Музеј Семберије смјештен у згради познатој и по називу „Конак“ на Градском тргу, једној од двије најстарије грађевине у Бијељини. У сталној археолошкој поставци Музеја Семберије највише пажње привлаче налази из праисторије, римски камени споменици и значајна колекција споменика са ћириличним натписима, али и етнолошки дио сталне изложбене поставке који приказује прошлост градског и сеоског живота у Семберији. Поред сталне поставке, у Музеју се организују бројне и разноврсне тематске изложбе.

АРХИТЕКТОНСКО НАСЛИЈЕЂЕ

Бијељина убрзано израста у модеран град у којем ново све више замјењује старо. Ипак, Бијељинци љубоморно чувају неколико старих грађевина које представљају праве архитектонске и културне бисере. Међу њима се издвајају зграде Музеја Семберије, цркве Светог Ђорђа, зграда Градске управе, Павловић банке, Атик-џамије и Основне школе „Свети Сава“, а Градски парк у центру Бијељине, подигнут прије више од 100 година, један је од највећих у Републици Српској и БиХ. 

slika
slika

                                                 Музеј Семберије и Павловић банка

slika
slika

                                           ОШ "Свети Сава" и зграда Градске управе

КУЛТУРНИ  ЖИВОТ

Бијељинци су поносни и на Галерију Центра за културу која приређује бројне изложбе домаћих и страних аутора, а у центру града се налази и Библиотека „Филип Вишњић“, прва у социјалистичкој БиХ која је смјештена у згради намјенски зиданој за потребе библиотеке. 

Бројне културне манифестације се одржавају током цијеле године и успијевају да задовоље разноврсне културне укусе публике. Најбројније су почетком августа - током „Пантелинских дана“ и посвећене су заштитнику града Бијељине Светом Пантелејмону. Пажњу публике привлаче и позоришни фестивал Дани комедије, међународни хорски фестивал "Мајске музичке свечаности" који организује свјетски познат бијељински хор "Србадија", међународни музички фестивал "Примавера", Вишњићеви дани који се одржавају у новембру и посвећени су сјећању на једног од највећих гуслара 19. вијека Филипа Вишњића, неколико међународних фестивала фолклора...

slika
slika

                                                 Центар за културу и Галерија

Средиште културних дешавања у Бијељини је Центар за културу који је прилагођен за разне врсте културних догађаја - од биоскопских пројекција, преко излагачких манифестација, до концерата и позоришних представа.

Поред стандардне музејске дјелатности, Музеј Семберије традиционално учествује у свјетској манифестацији „Ноћ музеја“, за шта је добио и признање од Министарства културе Француске Републике.

Неизоставан дио културне понуде Бијељине је и "BH Beer Fest" - музичка манифестација која је постала традиционална и на којем наступају неке од највећих музичких звијезда некадашње Југославије. Добра музика и пиво на Фестивалу у Бијељину привлачи хиљаде љубитеља модерног рок, поп и електронског звука из Републике Српске и земаља региона.

slika
slika

                                     Дани комедије и Мајске музичке свечаности

КАФАНЕ, КЛУБОВИ, ДИСКОТЕКЕ... – МЈЕСТА СУСРЕТА И ЗАБАВЕ

Постоји култно мјесто балканског начина живота, мјесто које је у исто вријеме:

- најутицајнији медиј, јачи од телевизије, радија и интернета заједно – мјесто за размјењивање свих врста (дез)информација,
- алтернатива дому – мјесто у којем се често борави дуже него код куће,
- друга канцеларија – мјесто на којем се склапа највећи дио пословних договора,
- фудбалски савез у сијенци – мјесто гдје се састављају фудбалске репрезентације и разрађују стратегије за освајање Лиге шампиона.

То мјесто се једноставно зове КАФАНА!

У Бијељини постоји много кафана, али треба имати у виду да су се неке „покондириле“ и прозвале се ресторанима, док постоје и помодарке које себе виде као кафиће и клубове. Да су бијељинске кафане космoполитског духа као, уосталом, и сами Бијељинци, говори чињеница да у друштву наших кафана одавно има и досељеника са британских острва и из Италије – пабова и пицерија.
Сваки Бијељинац (а и Бијељинка!) који држи до себе има кафану, или више њих, коју назива својом (иако у највећем броју случајева није њен власник). Многи чак тврде да, у ствари, свака кафана има своје Бијељинце и њихове госте са стране, као што је и ред у једном гостопримљивом граду.

У зависности од музике коју највише воле, амбијента или друштва за које знају да ће их дочекати у кафани, бијељински домаћини неће пропустити да госта из другог града одведу најприје у неки од локала на Градском тргу - "Lounge", "Ом кафе" или "Хемингвеј", "Ла Бела Марија" код Цркве Светог Ђорђа или у кафе-посластичарницу "Парк" у Градском парку, а затим наставити провод у неком од бројних кафића, пабова или пицерија у центру Бијељине у којима се углавном одржава жива свирка, а искуснији боеми ће угоститељски обилазак Бијељине наставити у неком од одличних ресторана, као што су "Ловац", "Градска пивница", "Фламинго" или "Либертас" у Бијељини, "Обала" и "Дринска Ружа" на Дрини или у Етно-селу "Станишићи", мада су омиљене и кафане са интимнијом атмосфером. Омладинци не пропуштају прилику да уживају у добром проводу и у познатим клубовима и дискотекама. У ситне ноћне сате највећа гужва је пред роштиљницама из којих се шири заводљиви мирис ћевапа и пљескавица.
Посебна напомена за госте који први пут долазе у Бијељину – важан дио локалних обичаја је ритуал „плаћања рачуна“. Домаћини никада неће дозволити госту да плати пиће или храну. Истина, препирање око тога ко ће да плати рачун је неизоставан дио доказивања правог пријатељства, али гости би требало да знају да је то узалудан посао и да је питање части да домаћин плати рачун.
И, не заборавите: приликом наздрављања (што чешће – то боље!), пријатељи погледају једни другима у очи (уз благо подизање обрва), куцну се чашама и уз осмијех кажу: ЖИВЈЕЛИ!

slika
slika

                                                „Либертас“ и „Фламинго"

БАЊСКО-ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ

Бања Дворови, један од знакова препознавања Семберије, удаљена је шест километара од Бијељине. Љековита бањска термоминерална вода откривена је 1957. године на 1.345 метара дубине, приликом бушења тла у потрази за нафтом. Предузимљиви Семберци су одмах увидјели потенцијал за оснивање бањског љечилишта које је прерасло у једну од најпознатијих бања у тадашњој СР БиХ. Вода је по физичко-хемијским својствима олигоминерална, натријумско-калцијумско-хидро-карбонатно-хлоридног састава и температуре 75°С на површини, а њена Ph вриједност је 7,2 (алкална).
Већ 1968. године у Дворовима је изграђен олимпијски базен, а у међувремену су изграђена два дјечија и један базен средње величине на којим освјежење у врелим љетним данима проналази и више од четири хиљаде купача.

Данас се у савремено опремљеном бањском медицинском блоку љековитом водом и уз надзор врхунских стручњака, успјешно лијече сви облици реуматских обољења, хроничне гинеколошке болести, рехабилитациона посттрауматска стања екстремитета, псоријаза, неки облици екцема, дијабетес, благе неурозе и хронични гастритис. Поред терапије минералном водом, у Бањи Дворови се примјењују и акупунктура, све врсте масажа и инхалације.
Поред медицинског блока и неколико базена, у Бањи Дворови гостима на располагању стоје хотел „Свети Стефан“ (са 42 двокреветне и трокреветне собе и два апартмана), ресторан „Извор“ са 400 мјеста и спортски терени за рукомет, одбојку, кошарку, фудбал, тенис... идеални за активни одмор. Базени се пуне љековитом водом, која се, затим, хлади до температуре погодне за купање. Око бањског комплекса подигнут је простран парк.

slika
slika

                                                    Бања Дворови

ОЖИВЉЕНА ТРАДИЦИЈА

У новије вријеме Семберци и њихови гости су препознали потребу човјека да спас од негативних посљедица модерног начина живота, бар привремено, потраже у оазама традиције у којима се његују помало заборављене вриједности мирног живота, здраве хране, природних звукова и мириса...

Етно-село "Станишићи", као и ресторан „Ловац“ (у центру Бијељине) и "Дринска ружа" на обали Дрине су примјери успјешног споја традиције, одличне локалне и међународне кухиње, као и врхунске услуге. Потврда квалитета њиховог рада су бројна домаћа и страна признања.

Етно-село „Станишићи“ расте од 2003. године и чине га свјетовна и духовна цјелина. У свјетовном дијелу су хотели „Пирг“ (реплика хиландарског пирга Светог Саве) и „Рас", рангирани са пет звјездица, ресторан и бројне аутентичне сеоске брвнаре пренесене из планинских дијелова БиХ. У овом својеврсном музеју на отвореном представљен је некадашњи начин живота становника планинских села. Свјетовни и духовни дио Етно-села повезује камени мост, реплика Козје ћуприје у Сарајеву, изграђен преко једног од два језера. Духовним дијелом, углавном изграђеном од камена, доминира Манастир Светог Оца Николе, чија је црква реплика цркве манастира Куманице у долини Лима. Поред манастира је Крстионица, изграђена по угледу на једну православну црквицу на Аљасци, а ту је и камени амфитеатар за културне манифестације на отвореном.

Ресторан „Ловац“ је, захваљујући врхунској кухињи и здравој храни, простору оплемењеним патином протеклог времена и свирком тамбураша, постао добро познат много даље од граница Бијељине. Квалитет услуге је препознат на бројним сајмовима туризма у региону са којих се ресторан „Ловац“ редовно враћа окићен признањима. Поред ресторана у центру Бијељине, „Ловац“ љубитељима добре хране и сеоског мира нуди оазу мириса, укуса и традиције у задрузи у селу Модран.

Ресторан „Дринска ружа“, на обали Дрине, у близини Павловића моста, још је један од простора у којем посјетиоци имају утисак да су се отиснули у неко друго вријеме. Одлична храна, близина ријеке, мини зоолошки врт, лијепо осмишљен екстеријер са бројним фонтанама, поточићима и детаљима из народног живота овог краја, чине боравак у „Дринској ружи“ пријатним искуством.

slika
slika

                           Етно-село "Станишићи" и ресторан "Дринска ружа"

ОАЗЕ ОЧУВАНЕ ПРИРОДЕ

Мочварно подручје Громижељ на сјеверу Семберије постало је познато недавно, када је у његовим водама откривена реликтна врста рибе Umbra krameri (мргуда). Ова ријетка рибља врста је откривена на свега неколико подручја у Европи. Стручњаци су одушевљени бројношћу ове врсте рибе у Громижељу и истичу да је то једно од најгушће насељених станишта Umbrе krameri уопште. Поред врсте Umbra krameri Громижељ је станиште бројних биљних и животињских врста са црвене листе угрожених врста, од којих неке потичу из времена Панонског мора.
У плану је да ово подручје буде проглашено за заштићено и да се створе садржаји који ће туристима омогућити упознавање са овим природним бисером Семберије.

Благо побрђе Мајевице које се наслања на семберску равницу, даје идеалне услове за трекинг туризам, а Планинарско еколошко друштво „Мајевица“ редовно организује пјешачке излете по овом крају током којих се увијек изнова откривају природни бисери као што су водопад Скакавац, Шупља стијена или Новакова пећина. Ово друштво, са сједиштем у Бијељини, у селу Тавна, поред истоимене рјечице, има малу базу коју користи да угости традиционални камп који се одржава почетком августа сваке године.

Обале ријека Саве и Дрине су постале омиљена стјецишта Сембераца и њихових гостију. Дуж обала су изграђена читава лијепо уређена викенд-насеља, а у Амајлијама и Броцу су плаже ове двије ријеке погодне за купање.

Августа сваке године на Дрини се одржава Дринска регата која привлачи стотине заљубљеника у природу и ријеку Дрину из читавог региона.

slika
slika

                                        Мочвара Громижељ и Дринска регата

ЛОВНИ И РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ

Риболов има дугу традицију на овим просторима. Поред двије велике ријеке, Саве и Дрине, кроз Семберију тече још неколико ријечних токова, а за риболов су погодна и бројна језера, настала углавном експлоатацијом шљунка.

Двије највеће семберске ријеке су богате рибом, нарочито ушће Дрине у Саву. Најбројније рибље врсте су шаран, сом, штука, амур, мрена, гргеч, смуђ, шкобаљ, носар... Висок квалитет воде и повољни климатски услови Семберије, као и богатство природне хране пружају могућност за улов капиталних примјерака што привлачи многобројне риболовце.

Ипак, највећи риболовни туристички потенцијал Семберије су вјештачка језера обрасла трском и другим растињем у којима станиште налазе бројне врсте рибе.

Крајем јуна сваке године, на локалитету „Пет језера“, у истоименом предграђу Бијељине, одржава се „Златни котлић Семберије“ - такмичење у спремању рибље чорбе које сваке године окупља све више такмичара и посјетилаца из Републике Српске, Србије, Хрватске, Федерације БиХ...

Ловиште „Бијељина I“ је установљено још 1919. године. Ловиште се простире на већем дијелу Семберије и, од самог оснивања, њиме газдује Ловачко удружење „Семберија“ које данас броји око 800 чланова.

Ловиште је богато разноврсном дивљачи, али доминирају зец, срна, фазан и лисица. Повремено се појављују и друге животињске врсте, у првом реду перната дивљач, најчешће у вријеме миграција (препелица, грлица, дивља патка), а однедавно се одстрељује и шакал.

ЛУ „Семберија“ организује комерцијални лов на фазана, тзв. излијетање фазана пред пушку, а учесници су најчешће инострани ловци.

Традиционално, сваког септембра се организује „Сабор ловаца“ када ловци, поред дружења, показују умијеће, снагу и издржљивост у гађању глинених голубова, натезању конопца, спремању ловачких специјалитета...

slika
slika

                Такмичење "Златни котлић Семберије" и лов на фазане

КОРИСНИ ЛИНКОВИ И КОНТАКТИ

 

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДА БИЈЕЉИНЕ

Telefon: +387 (0) 55 224 510
http://www.bijeljinaturizam.com/

Центар за културу
Трг краља Петра I Карађорђевића
76 300 Бијељина,
Република Српска, БиХ
Телефон: +387 55 204 202

Манастир Тавна
http://www.bijeljinaturizam.com/index.php/manastir-tavna

Планинарско-еколошко друштво "Мајевица"
http://pedmajevica.weebly.com/

Ловачко удружење "Семберија"
 

СМЈЕШТАЈНИ И УГОСТИТЕЉСКИ КАПАЦИТЕТИ:

Бања Дворови
Дворови бб

Телефони: +387 (0) 55 350 562 (централа), +387 (0)55 350 502 (хотел "Свети Стефан")
http://www.bijeljinaturizam.com/index.php/banja-dvorovi
 

Етно-село "Станишићи"
Павловића пут бб

Телефони: +387 (0)55 350 306 (хотел "Пирг" и апартмаско насеље), +387 (0)55 350 306 (хотел "Рас"), +387(0)66 902 712 (ресторан), +387 (0)65 513 738 (информације)
http://www.etno-selo.com

 

Хотел "Дрина"
Улица Кнеза Милоша 1, Бијељина

Телефон: +387 (0) 55 416 900  
http://www.hoteldrina.com/

 

Хотел "Шицо"
Улица Патријарха Павла 3, Бијељина

Телефон: +387 (0)55 210 952
http://www.hotel-sico.com/

 

 

Мотел "Azzuro"
Мајевичка 170, Бијељина

Телефони: +387 (0)66 402 288, +387 (0)65 904 498
http://www.motelazzurro.com

 

Мотел "Милошевић"
Филипа Вишњића 151, Бијељина

Телефони: +387 (0)55 425 666, +387 (0)65 777 177
http://motelmilosevic.com/strana.php?lan=43&id=107

 

 


 

 

Ресторан "Ловац"
Улица Меше Селимовића 15, Бијељина

Телефони: +387 (0)55 209 050, +387 (0)65 925 370
http://www.bijeljinaturizam.com/index.php/gastro-ponuda/etno-ambijenti/48-restoran-lovac
 

Ресторан "Дринска ружа"
Дрина бб, Попови 2

Телефони: +387 (0)55 483 300 (ресторан), +387 (0)55 483 311 (управа)
http://www.bijeljinaturizam.com/index.php/gastro-ponuda/etno-ambijenti/47-drinska-ruza

 

Ресторан "Семберски салаш"
Павловића пут бб

Телефони: + 387 (0) 55 244-380, + 387 (0) 65 595-817
https://www.intergaj.com/index.php?idgrupa=57&sablon=2&naslov=Semberski+sala%C5%A1

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

 

Туристичка понуда Бијељине и Семберије богата је бројним културним, спортским, духовним и забавним манифестацијама. Међу њима се издвајају оне које су постале традиционалне:

 

„Дани комедије“  (март)

Позоришни фестивал, у трајању од седам дана, на коме се изводе позоришне комедије домаћих позоришта, али и гостију из региона. Изузетно посјећен фестивал који се одржава у Центру за културу, а који из годину у годину окупља све већи број заинтересованих посјетилаца.
 

„Мајске музичке свечаности“ (мај)

Међународна музичка манифестација, у организацији  Српског пјевачког друштва „Србадија“ које је обновило свој рад 1992. године и за кратко вријеме освојило прегршт највиших признања на домаћим и међународним хорским такмичењима.
 

Сајам туризма и гастрокултуре (мај)

Сајам на коме се представља туристички потенцијал градова и држава из региона, уз богату понуду гастрокултуре. Овај сајам је најчешће дводневна активност у организацији Туристичке организације Града Бијељина, а на сајму се додјељују и признања за најбоље промоције.
 

Манифестација „Златни котлић“ (јун)

Такмичење у пецању на пловак и спремању рибље чорбе, које традиционално привлачи велики број учесника из Семберије, али и гостију из региона.

У току ове дводневне манифестације организују се и разни забавни садржаји за учеснике и посјетиоце.
 

„Дани дијаспоре“, Јања (јул)

Одржава се у Јањи и представља сусрет Јањанаца из дијаспоре са земљацима који живе у Јањи, гдје се реализује велики број културно-музичких догађаја. Реализатор манифестације је Дом културе из Јање, а Град Бијељина је покровитељ.
 

BiH Beer Fest“ (јул)

Фестивал електронске и рок музике на отвореном простору у трајању од неколико дана, на коме учествују домаћи и страни музички извођачи, окупља велики број заинтересованих за слушање ове врсте музике.
 

 „Пантелински дани“ (август)

Свечаности поводом обиљежавања Славе Града Бијељина – Дана Светог Пантелејмона су најзначајнија манифестација на простору Града. Свечаности трају од 1. до 15. августа, а програм чине различите културне, духовне и спортске манифестације, бројне изложбе, књижевне вечери и такмичења.
 

Манифестација „Отворена сцена“  (август)

Отворена сцена представља такмичење талената у музици и глуми, које се одржава на платоу испред Центра за културу. Манифестација траје неколико дана, а окупља велики број посјетилаца и учесника.
 

Међународни сајам пољопривреде „Интерагро“ (септембар)

Пољопривредни сајам у Бијељини се сврстава у групу најзначајнијих пољопривредних изложбених манифестација у Босни и Херцеговини за представљање нових производа и услуга, упознавање са новим трендовима и технологијама, размјену искуства и утврђивање праваца даљег развоја аграра. Сајам је мјесто гдје се може видјети богата понуда пољопривредне механизације и алата, сјеменског и садног материјала, хране и пића, меда и производа од меда, средстава за заштиту и узгој биља, сточне хране и минералних ђубрива, селекционисане стоке  и квалитетан програм научно-стручних садржаја.
 

Дан Града (септембар)

Дан Града се обиљежава 24. септембра у спомен на дан ослобођења Бијељине у Другом свјетском рату. У знак сјећања на тај дан организују се културне и спортске манифестације.

 

„Вишњићеви дани“  (новембар)

Културна манифестација посвећена народном пјеснику и гуслару Филипу Вишњићу, који је рођен и значајан дио живота провео у Семберији. Организује се у сарадњи са општинама Шид и Угљевик, за које је везан живот српског Хомера, а ови дани су испуњени низом књижевних вечери, изложби, надметања у говорништву и концертима изворне музике.